Od svih gradova koje znam, on mi je nekako najjesenskiji.
Bez obzira što pokušavamo da leto utapkamo Adom, surovim pokušajima nekih letnjih festivala, Beograd sve to trpi, kao lepljivi losion sa zaštitnim faktorom i čeka septembar da mu kiša opere tu ničim zasluženu šminku sa ramena.
I da vidiš čuda, opere je. Kao da je nikad nije ni bilo.
A onda je Beograd svoj na svome: počinje da kuka na kišu, vetar, cenu paprike, gradski saobraćaj, kad će leto...
... što po bračnom, društvenom i emotivnom statusu nisam "single female"? Kada je to tačno postalo nepopularno biti udata/oženjen?
Imam muža i (neophodno je naglasiti) zaista ga volim. I dvoje dece koju (možda je potrebno naglasiti) volim. I uvek, bez izuzetka, se osećam krivom kad god završim listanje bilo kog "ženskog" časopisa. OK je biti single, ali OK je i ako nisi.
Nekoliko poslednjih godina, kao opšti trend se javlja potreba da se promoviše single status kao jedino ispravno stanje bivstvovanja. MRZI ME da objašnjavam da nije strašno oprati tuđ veš. Nije strašno buditi se noćima i menjati pelene (OK, strašno je, ali brzo prođe i brzo se kompenzuje mnogo lepšim stvarima). Nije strašno brinuti i o potrebama drugih. Deliti. Primati. Davati. Ne očekivati. Iznenaditi se. Biti ponosan na roditeljskom sastanku. Zaplakati se na sitnu pažnju. Posle teške noći zateći opeglanu odeću za posao. Kafu koju ti je neko skuvao u 7 izjutra da te sačeka kad se probudiš... Mrzim da objašnjavam da mi je lepša ta hladna kafa nego da sama zarađujem/trošim/raspolažem, ako već imam nekoga ko je vredan toga da sve radimo zajedno (ili bar većinu stvari).
Nemam ništa protiv single life-a, ali bih se ja ovom prilikom izuzela...
| « | Jul 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- Decembar 2008 [1]
- Jul 2008 [2]
